ražni sudija vodi istragu da bi, između ostalog, utvrdio tok krivičnog dela u svim njegovim pojedinostima, mesto i vreme izvršenja dela, kao i trajanje krivičnog dela.
Neophodno je da se ustanovi mesto izvršenja dela (gde?), radi utvrđivanja objek- tivnog i subjektivnog bića krivičnog dela. Dešava se da je izvršeno krivično delo, a ne može se utvrditi mesto izvršenja. Ako se, npr., ne pronađe mesto ubistva iščezlog lica i mesto na kome je leš sakriven, krivac će često ostati nekažnjen, jer nisu utvrđene objektivne okolnosti bića krivičnog dela. On neće biti razobličen makar se i istražilo kretanje nestalog lica do onog poslednjeg trenutka, kada je verovatno još živelo. Lanac istraživanja prekinuće se iznenada i definitivno.
Ustanovljenje vremena izvršenja krivičnog dela omogućava istražnom sudiji da istraži prisutnost ili odsutnost okrivljenog, kao i njegovu delatnost u kritično vreme. Zbog toga se vreme izvršenja krivičnog dela pojavljuje kao jedan od najvažnijih predmeta dokaza u krivičnom postupku.
U izvesnom broju krivičnih predmeta vreme izvršenja krivičnog dela rasvetljava se pomoću utvrđenih okolnosti, dok je kod onih predmeta, gde se u prvom planu nalaze druga zlatna pitanja kriminalistike, pitanje: kada, često bez značenja. Postoje opet takvi krivični predmeti kod kojih odrediti vreme izvršenja dela znači ujedno i označiti krivca ili bar krug lica unutar kog se on nalazi i gde ga treba tražiti. U drugim slučajevima može se pomoću preciznog ustanovljenja vremena izvršenja dela osloboditi sumnje nevino okrivljeni.
Posebnu pažnju treba posvetiti najhitnijem rešavanju pitanja: kada, jer većina tragova o tome isuviše brzo iščezava. Isto tako, sećanje u tom pogledu često i rado vara, a samoobmane i obmane rastu u srazmeri sa protekom vremena.
a) Lični dokazi (iskazi svedoka i okrivljenog)
Pri rešavanju pitanja: kada je izvršeno krivično delo neophodni su vremenski navodi prema godini, mesecu, danu i času (kalendarsko i dnevno vreme). Ukoliko nije moguće sasvim precizno ustanovljenje — treba bar približno utvrditi navedene činjenice.
Reda je pojava da ljudi na selu sistematski posmatraju časovnik. Oni se češće orijentišu prema zori, podnevu i sumraku. Vremenski navodi neukih i neiskusnih ljudi često se sukobljavaju, a da kod njih nije bilo zle namere i dogovaranja za lažan iskaz. U svakom slučaju treba prilikom ispitivanja svedoka učiniti sve što je u ispitivačevoj moći, jer dokaz vinosti i nevinosti često zavisi od utvrdenosti dana, časa i minuta izvršenja dela.
Ako svedoci, sa kategoričkom tačnošću, iznose na četvrt časa ili čak u minutu vreme izvršenja, istražni sudija je obavezan da traži objašnjenje: odakle i zašto se svedoci toga tako lako sećaju. U tome cilju postavljaće kontrolna pitanja.14' Kada se svedok poziva na svoj ili tuđi časovnik, treba proveriti tačnost časovnika. Posebnu pažnju treba posvetiti objektivnim i subjektivnim uslovima pod kojima su svedoci zapažali da bi se mogla oceniti istinitost i verodostojnost njihovih navoda o vremenu izvršenja.
Za svedoke je, posle dužeg proteka vremena, teško da bez oslonih tačaka navedu precizno mesec, dan, sat i minut izvršenja krivičnog dela. Neki put se svedok sam priseća, jer je povezao (asocirao) krivično delo sa događajem, koji je sledio ili prethodio krivičnom delu. U svedokovom sećanju ulogu graničnih stupova igraju takve činjenice kao što su npr. praznik, rođendan, vašar, zemljotres, bolest, boravak u bolnici ili zatvora, dopust, letovanje, putovanje, kupovina od većeg značaja, unapređenje, zidanje kuće, obavljen posao kod državnog organa, plaćanje poreza, nesrećan ili smrtan slučaj u porodici ili susedstvu, izbori, razni značajni politički događaji itd. Ukoliko se pravilnim korišćenjem asocijativnog metoda pri ispitivanju svedoka i neće moći sasvim tačno odrediti sam dan ili čas izvršenja krivičnog dela dobiće se bar približno tačni podaci.
Od svedoka se traži da najtačnije i najdetaljnije opiše lice mesta i mesta na kojima su se nalazili izvršilac, odnosno okrivljeni, oštećeni, ostali svedoci i on sam. Od svih sećanja najstabilnija su upravo ona o prostoru, jer se vezuju za čvrste spoljne okolnosti. Svedok treba da pruži prikaz stvarnog redosleda pokreta, radnji, govora prisutnih za vreme, neposredno pre i posle izvršenja krivičnog dela.
Ako između dvojice ili više svedoka postoje razlike i nesaglasnosti u pogledu vremenskih navoda, koji su dati na osnovu gledanja u časovnik a inače u njihovim iskazima nema drugih bitnih odstupanja, istražni sudija će razmotriti mogućnost da nije baš u tom
»različitom" vremenskom razdoblju izvršena radnja krivičnog dela.
Ukoliko svedoci, u trenutku zapažanja, nisu bili svesni činjenice da prisustvuju izvršenju krivičnog dela i nemaju psihološke osnove za pamćenje, sasvim precizni vremenski navodi nužno izazivaju sumnju. Koji bi bili razlozi za tako minuciozno sećanje? U većini slučajeva krije se iza takvog „tačnog" navoda njihova namera da obmanu o stvarnom boravku krivca i tako mu unapred obezbede lažan alibi (u stvari da isključe traženje alibija od izvršioca).
Ako postoji sumnja da svedoci namerno prećutkuju istinsko kalendarsko i dnevno vreme izvršenja krivičnog dela ili svesno namerno zamenjuju to vreme sa nekim drugim, istražni sudija će sa posebnom brižljivošću utvrditi objektivne okolnosti o vremenu izvršenja ili jedino mogućem vremenu izvršenja. Otkriveni motivi i interesi svedoka za prećutkivanje ili vremensku zamenu sa nekim drugim događajem baciće jarku svetlost na ovo pitanje. Da li se u isto vreme mogao da desi taj događaj koji je poslužio za zamenu, na dva razna ili bliža mesta ili u neposrednoj blizini? Interes i motiv svedoka za namernu zamenu vremenskih i mesnih navoda mogu da dovedu do lažne dostave ili svedočenja protiv nevinog ili lažne odbrane stvarnog izvršioca. U stvari, namerno zamenjivanje mesta i vremena u njihovoj povezanosti i predstavlja lažan alibi.
Građane u razgovoru i svedoke treba ispitivati o tome koje i kada navio sat, zapalio ili ugasio svetio, kada je primerice, žrtva zadnji put viđena živa, kada su se čuli upadljivi šumovi, krikovi, dozivanje u pomoć, galama, pad teškog predmeta, hici, lajanje psa, kada se videlo sumnjivo svetlucanje, kada je zapažen dim, plamen, razaranje, eksplozija? Pojavljivanje ili izostajanje žrtve ili krivca (na radnom mestu, u stanu, kafani, kinu, brijačnici, na mestu dogovorenog sastanka), može pomoći pri utvrđivanju vremena izvršenja dela. Ustanovljenje da je, npr., ubijeni izostavio naviknute radnje i postupke dozvoljava zaključak da je u tom trenutku već bio onesposobljen za tu radnju, mrtav ili odsutan. Suprotno, činjenica da je upravo postupio prema ustaljenoj navici dokazuje da je upravo još bio sposoban za izvršenje te radnje, živ, prisutan (ukoliko nije lukavi krivac, npr. prerušen u žrtvu, preduzeo tu radnju, ili npr. navio sat radi stvaranja zablude o vremenu izvršenja).
U pogledu sumnjivih lica njihov prerani dolazak, zakašnjenje, neuredno i užurbano oblačenje, nepreduzimanje očekivane i naviknute radnje itd., mogu takođe doprineti utvrđivanju vremena izvršenja krivičnog dela.
Posebno su dragoceni navodi svedoka, koji su zapazili sumnjiva lica ili eventualnu žrtvu (ili neki predmet ili sredstvo izvršenja) u blizini mesta izvršenja ili na samom mestu izvršenja. Koliko su se ta lica zadržala na mestu izvršenja? Da li je delo tada već bilo izvršeno (vreme zadržavanja na mestu izvršenja može da bude šire od vremena izvršenja krivičnog dela)?
b) Stvarni dokazi
Osnovna pitanja u pogledu stvarnih dokaza su sledeća:
Položaj mesta izvršenja, prilazi k njemu, svrha prostorije u kojoj je izvršeno krivično delo, da li je ona bila otvorena, pritvorena, zaključana, da li je u bravi bio ključ, da li je zasunac bio povučen? Da li su vrata bila zaključana spolja ili iznutra. (Posebnim trikovima može se ključ koji leži s unutrašnje strane zaključati spolja.) Ko čuva ključeve? Kada su vrata otključana ili zaključana od strane ovlašćenog lica? Da li svako ima pristupa i može da uđe, a da ne bude viđen? Postoji li na vratima zvonce spolja ili iznutra? Koji je put i kada koristio izvršilac? Budilnik zidni, džepni ili ručni sat da li radi? Kada je navijen? Koliko dugo može da radi (eksperiment)? Koja je količina stearina, plina, petroleja, električne energije, lož-ulja utrošena? Otkada nisu dotaknuti pošta i novine? Da li su bile izvršene pripreme za obrok jela i koje (doručak, užina, ručak i večera)? Da li je isečen hleb i u kome stanju vlažnosti i isušenosti? Dopušta li stanje na kuhinjskom stolu i stanje suda zaključak da je obrok konzumiran? Da li je izvršilac na mestu izvršenja jeo ili pio pre ili posle dela? Ili je čak bio ugošćen? Raspremljenost stana i postelje? Da li je žrtva bila u noćnoj toaleti? Da li su tragovi na licu mesta sveži ili stari? Kada su nastali (npr. pre ili posle kiše ili sneženja)? Ovo su neka od pitanja koja rešavaju operativni radnik i istražni sudija u težnji da utvrde vreme izvršenja krivičnog dela.
Ako je zidni časovnik ili sat, npr. pogođen iz vatrenog oružja ili udaren nekim predmetom može se desiti da trenutno stane i na taj se način fiksira vreme izvršenja dela (ali i lukavi krivac može da posle izvršenog dela, namesti po volji sat i postupi na opisan način sa ciljem da sebi omogući lažan alibi). Ako je živ čovek gurnut u vodu ili je leš bio bačen, sat će stati posle nekoliko trenutaka. Taj sat treba dobro osušiti i popraviti, pa uz saradnjudvojice inteligentnih časovničara izvršiti eksperiment ponovnim bacanjemu vodu da bi se utvrdilo za koliko vremena prestaje da radi. Prirodno, prethodno treba vreme koje je časovnik pokazivao kada je izvađen iz vode fiksirati u zapisniku o uviđaju.
Često je pri utvrđivanju vremena izvršenja krivičnog dela važno pitanje: kada su nastali tragovi prisutnosti ili učestvovanja u delu (pre ih posle kiše, rose, mraza, snega i sl.).
Stepen isušenosti predmeta i tragova razne vrste treba, uz pomoć veštaka, da bude iskorišćen pri rešavanju pitanja: kada?
Dr Vladimir Vodinelić
Yorumlar