Istorijat i geografska rasprostranjenost organizovanog kriminala

Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD, gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu više od sedamdeset godina. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija – “La Cosa Nostra”, koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. Čikago je bio centar ove zloglasne organizacije, koja je imala različita polja delatnosti, ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima, drogom, oružjem, organizovanju prostitucije i kocke, plaćenim ubistvima (“sindikati za ubistva”). Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana, praonica rublja, benzinskih stanica, prodavnica cveća, pogrebnih preduzeća i sl.) i jedino što je izgle- dalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza.374 Na primeru “La Cosa Nostre” najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo, Boss odn. Padre; prvi sledeći nivo je njegov zamenik, između njih je “savetnik” (consigliere). Ispod zamenika je nekoliko “kapetana” od kojih svaki pod svojom komandom ima više “vojnika”, koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem “zakona ćutanja”, koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigurnosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode.

Za razliku od italijanskih udruženja, gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama, postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. Crnci), narodnosti (Albanci, Rusi, Kinezi) ili određenom društvenom statusu. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu, izvršavanje naredbi pretpostavljenog, lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i preporučuje.

U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. U zemljama Severne Amerike (SAD, Kanada), pored “La Cosa Nostre” i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta, zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska, kineska i albanska mafija. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske, kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i “pranje novca”. Ruska, kolumbijska (kolumbijski karteli), italijanska, kineska, bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom, “pranjem novca”, trgovinom oružjem, falsifikovanjem novca, trgovinom ukradenim automobilima, organizovanjem prostitucije i reketa. U baltičkim državama (Estonija, Litvanija, Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a; Češka Republika je središte italijanskih, ruskih, ukrajinskih, bugarskih i kineskih organizacija; Poljska je baza za kolumbijske narko kartele; u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije, drugih bivših sovjetskih republika, turske i kineske grupe trgujući drogama, uranijumom i oružjem. Procenjuje se da u Rusiji postoji između 3.500-4.000 organizovanih grupa, geografski i etnički podeljenih, koji naročito deluju u sferi reketa, imovinskih krivičnih dela, ubistava, droge, prostitucije, trgovine oružjem. Zemlje severne Afrike i Bliskog Istoka glavno su područje organizovane trgovine drogom i središte finansijskih akcija oko “pranja novca” (Nigerija, Zambija). Od azijskih zemalja vodeće mesto u organizovanoj trgovini opojnim drogama i “pranju novca” imaju Indija i Pakistan. Organizovani kriminalitet beleži eksplozivan rast i u zemljama Dalekog Istoka, posebno u Kini (jedna trećina prijavljenog kriminaliteta je organizovan kriminalitet kineskih trijada), Japanu (japanske jakuze) i Koreji. Finansijske transakcije i proliferacija ilegalno stečenog kapitala ostvaruje se preko bankarskih sistema u Tajlandu, Hong-Kongu i Singapuru.

Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata, sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina, poslušnost i uzajamna lojanost, što je razumljivo ako se zna da je reč o, po pravilu, tajnim grupama, tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. Međutim, važno je naglasiti da je za za savremeni organizovani kriminal karakterističnije funkcionisanje po principu “ćelija”, bez jake hijerarhijske povezanosti, po principu “mreža”, što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. Pored toga, organizovani kriminalitet, posebno oni oblici koji se sastoje u ilegalnom trgovanju, ne tako retko predstavljaju neku vrstu porodičnog biznisa (organizovanu grupu čine članovi porodice), a nije retkost ni da se organizovane kriminalne grupe formiraju ad hoc, tj. radi vršenja određenih krivičnih dela u nekom određenom periodu, nakon kojeg prestaju da postoje. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje, nije više lokalnog karaktera, već je deo međunarodnog procesa. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska, trgovačka, finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih, s druge strane. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovnih regulatornih mehanizama i normi ponašanja, stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta, posebno za “pranja prljavog novca”, korupciju i otkup legalnih firmi. Stoga Zvekić ističe: “za lopove su zatvori škole zanata, za međunarodni organizovani kriminalitet su postkomunističke zemlje postale akademija i Eldorado”.376 Posle 1990. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija, Čečenija, Ukrajina, Srbija, Kosovo, Hrvatska, Bosna i Hercegovina itd.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. Ruske kriminalne organizacije, zajedno sa poljskim, mađarskim i srpskim, krijumčare decu i devojke u zapadnu Evropu za tržište prostitucije, pornografije i pedofilije. Kriminalna udruženja iz Amerike su glavni uvoznici filmova sa pornografskom, sadističkom i pedofilskom sadržinom i njima snabdevaju tržište Evropske unije.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić