1) Dalekosežnost i vrednost alibija kao dokaza zavise od stepena određenosti i izvesnosti sa kojim sa utvrđeni vreme i mesto (kada i gde) izvršenja krivičnog dela.
2) Najveću pažnju treba posvetiti ispitivanju da li se alibi protele na čitavo kritično vremensko razdoblje, npr. da li su svedoci, koji su okrivljenog videli na dragom mestu, činili to zapažanje za čitavo vreme izvršenja krivičnog dela. »Negativni" svedoci, koji nisu stalno držali na oku okrivljenog, a nisu ni videli njegov dolazak i odlazak, ne koriste mu mnogo. Ako su samo čuli njegov odlazak umesan je oprez, jer je on mogao da zalupi vratima i sakrije se u zgradi. Ili, da se posle izlazka krišom vrati npr. kroz pripremljen otvoren prozor.
3) Kada se utvrdi da sumnjivo lice nije moglo biti na licu mesta za čitavo vreme izvršavanja dela radnik SJS i istražni sudija planiraće verziju o mogućnosti sadejstvovanja saučesnika, koji su mogli da otpočnu ili, suprotno, dovrše radnju izvršenja. Ili je, prema drugoj verziji, deo krivične radnje izvršen već ranije?
4) Okrivljenje nije pobijeno okolnošću što je sumnjivo lice bilo na nekom dragom mestu u blizini mesta izvršenja, a u pitanju su male vremenske razlike i neznatna rastojanja.
5) Ako je osumnjičeni, okrivljeni ubrzo posle vremena izvršenja dela ili pre njega razgovarao sa verodostojnim svedocima na udaljenijim mestima ili stigao na zakazani sastanak, ova činjenica, sama za sebe i sama po sebi, ne pobija sumnju. Mnogi krivci žure sa lica mesta najbržim i najkraćim putem (prečicom) na udaljenije mesto da bi dokazali nemogućnost svog boravka na licu mesta u vreme izvršenja krivičnog dela. Tehničke i fizičke mogućnosti brze promene mesta (bicikl, motocikl, moped, auto, autobus, tramvaj, trolejbus, helikopter, avion, atletska kondicija, trk), omogućuju i u takvim slučajevima alibi. Pod 4 i 5 istražni sudija rešava pitanje da li je izvršilac mogao unutar danog vremena da stigne na lice mesta ili da ga napusti. Vrši se ispitivanje prostora i vremena u njihovoj povezanosti. Meri se put, koji je navodno preden i vreme potrebno da se taj put prede, ili vreme koje je potrebno da se izvrši određena radnja. Kao pomoćna sredstva služe izračunavanje po geografskoj karti, ispitivanje službenih lica (putara, lugara, šumara, geodeta, železničara itd.) i veštaka, a naročito rekonstrukcija događaja i istražni eksperi- menat. Cilj je da se utvrdi, prema konkretnoj snazi i brzini, mogućnost prelaženja peške ili sa raspoloživim prevoznim sredstvom. Presudno je da se uzmu u obzir sva konkretno moguća prevozna sredstva i drage realne mogućnosti!
Lice je ubijeno u 6,45 časova. Osumnjičeni tvrdi da ne dolazi u obzir kao izvršilac, jer je u 7 časova bio u kući svog prijatelja, radnika unutrašnjih poslova, koji to potvrđuje. Međutim, u isledničkom eksperimentu pretrčan je put od lica mesta do kuće za 7 minuta, čime se dokazalo da je osumnjičeni mogao da izvrši ubistvo i dotrči u kuću — po alibi.
6) Sa posebnom pažnjom i zahtevom za dokumentovanošću istražni sudija posta vlja sumnjivom licu pitanje: zašto je sa lica mesta otišao baš u kritičnom periodu?
7) Treba planirati i proveriti, pa usvojiti ili eliminisati verziju o mogućoj zabludi
u pogledu izršenja krivičnog dela ili prepoznavanja lica (dvojnika).
8) Ukoliko osumnjičeni, okrivljeni koji je viđen na licu mesta dokazuje da je tamo bio samo kratko vreme, koje nije bilo dovoljno za izvršenje krivičnog dela treba uzeti u obzir mogućnost da je imao saučesnika ili da je već ranije izvršen deo radnje krivičnog dela.
9) Osumnjičeni, okrivljeni dokazuje alibi time što iznosi događaj ili sadržinu razgovora koji se navodno dešavao daleko od mesta izvršenja krivičnog dela. U takvom slučaju svedoke treba iscrpno ispitati na dve okolnosti: 1. da li su sami zapažali navedeni događaj i 2. da li su sa okrivljenim bili i gledali ga za čitavo vreme događaja ili razgovora ili je on o tome događaju naknadno čuo od njih. Svedoci npr. potvrđuju tačnost događaja ili sadržaja razgovora, ali ne mogu da se sete da li je okrivljeni stvarno bio prisutan. Njegov alibi tada nije dokazan. Događaj se npr. mogao odigrati nekog drugog a ne kritičnog dana, a da svedoci više ne znaju datum. Treba uzeti u obzir i mogućnost da je okrivljeni saznao od nekih drugih osoba o događaju ili razgovoru.
10) Obavezno treba ispitivati okrivljenog, svedoke alibija i svedoke, koje je
pronašao radnik SJB, odnosno istražni sudija o događajima koji se nižu nekoliko dana pre i iza trenutka izvršenja krivičnog dela.
11) Nisu retki slučajevi da se nevino osumnjičeno, okrivljeno lice ne može setiti gde se nalazilo u vreme izvršenja krivičnog dela. Tada treba ispitivati njegove ukućane, rođake, pretpostavljene, drugove sa radnog mesta, prijatelje, znance i slično. U nesećanju ne treba po svaku cenu gledati indiciju vinosti, jer upravo nevina lica nisu mogla znati da će im trebati alibi, pa se, prirodno, teško i dosećaju. Krivci obrnuto!
12) Problematični su iskazi svedoka koji iznose zapažanja iz sna. Da li je neko imao nesanicu ili tako lak san da se budi na svaki šušanj treba tek dokazati ili bar učiniti verovatnim.
13) Svedoci neporočnosti, koji iznose da okrivljeni, prema njihovom saznanju i oceni njegovog karaktera, ne bi bio u stanju da izvrši inkriminisano delo, poričući mu moralnu podobost za to, nisu svedoci alibija.
14) Može se desiti čak i to da nevino okrivljeni ponudi istinit alibi, ali svedoci, iz bilo kojih motiva lažno negiraju taj alibi da bi ga upropastili.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments