У свету постоји више модела истраге, а у пракси земаља углавном су заступљени судски и тужилачки модел истраге. Тужилачки модел је карактеристичан за земље англосаксонског правног система, док је судска истрага својствена европскоконтиненталним земљама. У новије време уочљив је тренд увођења тужилачке истраге и у европским земљама, са намером повећања ефикасности кривичног поступка.У Србији је био заступљен судски концепт истраге још од 1890. године, а доношењем новог Законика о кривичном поступку 2011. године (ЗКП/2011) прекинута је дотадашња традиција и прешло се на тужилачку истрагу. У овом раду ће бити представљене и анализиране предности и мане тужилачке истраге у односу на судску, са освртом на решења у ЗКП/2011 Републике Србије*.
Дужности некадашњег истражног судије су сада прешле на тужиоца, тако да тужилац руководи комплетном истрагом. То даље значи, да тужилачка страна саслушава окривљеног, сведоке и изводи друге доказе. У том поступку тужилаштву помаже полиција.
Иако ЗКП не предвиђа изричито тзв. бранилачку истрагу, то не значи да је Законе суштински не препознаје, иако не појмовно. Наиме она произилази из самих уставноправних начела и природе кривичног поступка као таквог. Окривљени има право да се упозна са свим доказима који га терете, као да преко браниоца испитује сведоке. Тужилац је у обавези да савв доказни материјал достави окривлљеном, односно његовом браниоцу. На основу свих ових принципа, као и на основу права да окривљени, односно његов бранилац може прикупљати доказе који иду у корист окривљеног, као и да могу предузимати друге радње, произилази концепт тзв. бранилачке истраге. Овај кратак текст завршићу цитирањем саме законске одредбе Законика о кривичном поступку.
Прикупљање доказа и материјала у корист одбране
Члан 301
Осумњичени и његов бранилац могу самостално прикупљати доказе и материјал у корист одбране.
У циљу остваривања овлашћења из става 1. овог члана, осумњичени и његов бранилац имају право:
1) да разговарају са лицем које им може пружити податке корисне за одбрану и да од тог лица прибављају писане изјаве и обавештења, уз његову сагласност;
2) да улазе у приватне просторије или просторе који нису отворени за јавност, у стан или просторе повезане са станом, уз пристанак њиховог држаоца;
3) да од физичког или правног лица преузму предмета и исправе и прибаве обавештења којима оно располаже, уз његову сагласност, као и уз обавезу да том лицу издају потврду са пописом преузетих предмета и исправа.
Овлашћење из става 2. тачка 1) овог члана не односи се на оштећеног и на лица која су већ испитана од стране полиције или јавног тужиоца.
Писана изјава и обавештење из става 2. тачка 1) овог члана могу се користити од стране окривљеног и његовог браниоца у току испитивања сведока или провере веродостојности његовог исказа или за доношење одлуке о испитивању одређеног лица као сведока од стране јавног тужиоца или суда.
*Анали Правног факултета
Адвокат Зоран Минић
Comments